Okamenjeni svatovi - Turizam-Marketing-Putovanja-Turisticka Prizma

Okamenjeni svatovi i neposlušni podanici

Okružena pitomim pašnjacima i šumom, smeštena u jaruzi crvenkaste boje, na 27 kilometara jugoistočno od Kuršumlije nalazi se "Đavolja varoš". Još je davne 1959. godine ovaj spomenik prirode stavljen pod zaštitu države, a 1995. godine Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen je za prirodno dobro od izuzetnog značaja.
U razgledanje jedinstvenog prirodnog fenomena u našoj zemlji turisti obično krenu iz Prolom Banje do sela Zebice, potom sledi pešačenje šumskim putem dugim nekoliko kilometara.
Najlepše je, kažu, krenuti u ranu zoru ili pri zalasku sunca, tada je slika Đavolje varoši nestvarna, igra senke stvara utisak kao da pred očima ožive kameni divovi, otuda je, valjda, narod i smislio sve te čudne priče o ovom mestu. Noću se, tvrde meštani, čuje muzika. Vetrovi s planina koji prolaze kroz kamene stubove zaista stvaraju neobične zvukove od kojih ljude uhvati nekakva čudna jeza.
Iz jedne stene za koju mnogi veruju da je lekovita vidi se izvor Đavolje vode. Stručnjaci tvrde da je hemijski neispravna i ne preporučuje se za piće, ali narod ko narod. Bio je, kažu, jedan čovek koji je redovno pio vodu i izlečio čir, druga žena je ispirala oči, peče, kaže, ko sam vrag ali leči. Sutradan kao da joj svane, sve bolje vidi.
Mistične slike zemljanih figura, osobine mineralnih voda, kao i ostaci crkve i rudnika, predstavljaju izvanrednu turističku atrakciju koja privlači sve veći broj posetilaca, ali su i snažno uticali na meštane, tako da o nastanku Đavolje varoši postoje mnoge legende.
Tako je prema jednoj, u dalekoj prošlosti, ovim krajem vladao neki aga, a kako je naš narod poznat kao neposlušan, strašni aga se naljuti, sakupi silnu vojsku i poruši grad, a neposlušne stanovnike pretvori u kamene figure.
Druga legenda je poznatija. Prema njoj, kamene figure su zapravo okamenjeni svatovi. Zbog lepe devojke, zavade se dve porodice i jedna i druga su pošle po mladu, srele se na tom mestu i tu se sukobile. Da ne bi došlo do prolivanja krvi, neka tajanstvena sila ih kazni i okameni. Tako okamenjeni trebalo je da ostanu sto godina, ali je ta sila na njih, očigledno, "zaboravila".
Prema trećoj legendi đavo je rešio da se osveti verujućim meštanima, pa im je spravio "Đavolju vodu" da zaborave na rodbinske veze. Pošto su pili vodu, omamljeni meštani reše da naprave svadbu i venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja, prema legendi, i danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi omamljene svatove, i oni, kako to običaji nalažu, krenuše uz pesmu s mladom i mladoženjom, bratom i sestrom, ka crkvi, na venčanje. Vila pokuša još jednom. Odleti do sveštenika, ali đavo je bio brži i već ga je začarao. Vila na kraju pozva u pomoć "nebeske sile", i onda se, prema predanju, spoji nebo sa zemljom, poče da duva jak vetar, i okameni svatove s mladencima. Kada se sve završi, vila obuče crninu i ostade da bdi nad njima.
Stubove su načinili đavoli od razrušene crkve - veli četvrta legenda, dok su prema petoj, stubovi nastali od okamenjenih đavola, koje su crkveni đaci nadmudrili u opkladi.

Žaklina Milenković

ĐAVOLJA VAROŠ U LEGENDAMA I NA JAVI

Specifični oblici reljefa u Đavoljoj varoši, nastali su, tvrde naučnici, delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu, koju čini veoma rastresit, ali čvrst materijal. Spiranjem peska i šljunka, ispod kamenih blokova nastaju figure u obliku kula, a njihovi vrhovi se približno nalaze u nivou površine zemlje. Kiša, sneg, vetar i led vremenom nagrizaju kule, smanjuju ih i ruše, a na drugoj strani, sve dublje u unutrašnjost jaruge, usled spiranja i taloženja, stvaraju se nove. Proces traje vekovima. Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji, i vrlo redak u svetu. Mnogi ovu pojavu upoređuju s "Baštom Bogova" u Americi, ali su figure u "Đavoljoj varoši" mnogo većih dimenzija.